Sigurno ste često čuli izraz obnovljivi izvor energije, kao i termin održivosti, ali šta oni zapravo predstavljaju?
Obnovljivi izvor energije je svaki izvor energije koji je stvoren prirodnim putem, odnosno gde sam taj izvor predstavlja neka prirodna pojava (sunce, vetar, voda…). ova podela izgleda ovako:
- Sunčeva energija,
- Hidroenergija (energija vode),
- Vetar,
- Biomasa,
- Biogoriva.
Ono što je bitno kod svakog obnovljivog izvora energije, da bi uopšte bio obnovljiv je činjenica da sam sebe „puni“, tj da se ne može potrošiti (sem u hipotetičkim slučajevima kao što su da Sunce nestane, reka se sasuši…). Isto tako ovde u priču ulazi i sam momenat održivosti, koji takođe karakteriše obnovljiv izvor energije. Održivost predstavlja osobinu da je taj izvor stabilan, te da je, najprostije rečeno, dugoročno rešenje.
Kako se trend obnovljivih izvora energije veoma brzo širi evropskom i američkom kontinentu, kao i u delovima Azije i Okeanije, pogotovo s krajem XX-og i početkom XXI veka, ovaj trend polako dolazi i na Balkan, pa samim tim i u Srbiju.
Ovaj trend u Srbiji započeo je sa ekspanzijom 70-tih godina prošlog veka, dok je u poslednjoj deceniji XX-og veka doživeo blagu stagnaciju. Međutim, sa početkom XXI veka, a posebno u drugoj deceniji istog, ovaj trend je ponovo zaživeo.
Obnovljivi izvori i Srbija
Što se obnovljivih izvore energije u Srbiji tiče, u odnosu na svet ona je solidno zastupljena, gde se Srbija kotira negde na sredini lestvice po upotrebi obnovljivih izvora energije. Većinski izvori ovog tipa u Srbiji su sledeći:
Hidroelektrane
Interesantna činjenica kod hidroelektrana je to da je na reci Gradac u Valjevu otvorena prva još davne 1900. Ono što je još interesantnije je to da je ova hidroelektrana bila 9. ovakve vrste u svetu ikada, građena po uzoru na onu na Nijagarinim vodopadima. Trend građenja hidroelekrana u Srbiji započinje tek sa periodom SFRJ kada bivaju izgrađene neke od naših najvećih i najpoznatijih hidroelektrana kao što su Đerdap 1 i 2, Uvac , Kokin Brod… Posle toga usledio je period stagnacije, danas, prema najskorijim podacima Srbija proizvodi oko 9100 GWh godišnje, što je 25,5% ukupne količine električne energije.
Solarna energija
Generalno gledajući, trenutno ova vrsta obnovljive energije u Srbiji se koristi samo za potrebe manjih potrošača, kao i za neke ogledne primene. Krajem 70-tih godina započeto je sa razvojem mogućih rešenja za korišćene sunčeve energije u Vinči, kao i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ove godine, potpisan je sporazum, nakon izvršene studije izvodljivosti o izgradnji solarne elektrane u Kostolcu, snage 10 MW.
Snaga vetra
Iako je jedan od najbrže obnovljivih izvora, velika mana često može biti činjenica da pojava bezvetrice nije tako retka stvar. Bilo kako bilo, što se Srbije tiče, vetrenjače za prikupljanje ove vrste energije se nalaze širom Vojvodine, isto tako postoji još nekoliko pogodnih mesta za prikupljanje energije snage vetra kao što je istočna Srbija i Podunavlje. Ono što je u planu je izgradnje parka vetroelektrane u okolini Kostolca, sa snagom od 66MW.
Biomasa
Ono što predstavlja glavnicu biomase kao obnovljivog izvora energije u Srbiji je geotermalna energija. Ovakav tip energije zasniva se na toplim/vrelim fluidima unutar zemljine kore koji se dalje mogu koristiti za različite potrebe. Za sada je Naftna Industrija Srbije iskopala 110 bušotina na teritoriji Vojvodine, dok su u aktivnoj upotrebi 24.
Iako održivi izvori energije na prvi pogled deluju kao „zeleni“ i ekološki čisti, to ne mora uvek biti slučaj, pogotovo ako se sagledava šira slika.
Mitovi i zablude
Prvo je neophodno da znamo neke osnovne karakteristike ovakve vrste izvora kako bi se adekvatno mogali da prepoznamo koji jeste, a koji nije ispunio kriterijume istih. Kako je u većini slučajeva podrazumevano da je obnovljiva energija sinonim za ekološki čisto ovo često ne mora da bude tako. Neki od popularnih mitova i zabluda u vezi održivih izvora energije su sledeći.
„Ekološki čista energija“
Pod terminom ekološki čista energija, podrazumeva se ona energija koja prilikom svog nastajanja, prikupljanja i korišćenja ne zagađuje okolinu. Ako bi se sagledao ceo proces korišćenja nekog od izvora održive energije često se može zapaziti da se ne uklapa u ovu definiciju. Prerada biomase ili električna energija koja se dobija kao krajnji proizvod obrade nekog od izvora (na primer ugrožavanje vode na kojoj je izgrađena hidroelektrana), umnogome zagađuju okolinu, te se kao takvi ne mogu da se smatraju kompletno čistim. Prosto govoreći, preterana upotreba bilo kojih od ovih izvora na kraju bi rezultirala sličnim scenarijom kao i korišćenje onih „prljavih“ izvora energije. Suma sumarum, po našu okolinu i generalno prirodu, neuporedivo manje štete prave obnovljivi izvori energije nego neobnovljivi.
Biorazgradive kese
Iako nema direktno veze sa obnovljivim izvorom energije, i te kako je usko vezano sa pojmom koji je pomenut, održivosti. Kako bi bilo koji razvoj bio održiv potrebno je da to bude stabilno rešenje koje će na duže staze rešavati takav problem. Biorazgradive kese jedno su od predloženih održivih rešenja, a zbog svoje osobine brze razgradivosti mogu se voditi i kao obnovljiv izvor energije. Međutim, istina je malo drugačija. Ako „običnoj“ kesi treba (u zavisnosti od materijala) od 250 do 1000 godina da se razgradi u prirodi, biorazgradivoj (i to pravljenoj od najpogodnijeg materijala) treba minimum 4. Iako se na prvi pogled ne vidi u čemu je problem, ako se sagleda malo šire, jasno se može uočiti da problem nije rešen, već samo odložen. Svakako, sa napretkom u tehnologiji materijala, verujemo da će se ove minimalne 4 godine još više dodatno da se smanje.
Sunce, voda, vetar
Ova tri prirodna resursa predstavljaju sinonim za obnovljiv izvor energije. Međutim, da li je zaista tako? Sunce može biti zaklonjeno od strane oblaka, voda se može povući u slučaju sušnog perioda, dok je vetar objektivno posmatrajući „promenljiva kategorija“. Isto tako, svetski trend mini hidroelektrana, praktično „usisava“ reku u cev, menjajućijoj tok i prilagođavajući celokupnu reku ili vodu potrebama energetske eksploatacija. Kada se sve ovo sagleda nameće se pitanje, da li su onda to obnovljivi izvori? Imajući u vidu prve tri stvari, studijom izvodljivosti teži se da se postrojenja za prikupljanje ovih oblika energije grade tamo gde će izloženost ovim resursima biti konstantna, dok se poslednjem problemu, srećom, u Srbiji još uvek uspešno staje na put, zabranom izgradnje istih.
Sumirajući sve na kraju može jasno da se primeti da često mešamo pojmove kada pričamo o obnovljivosti i održivosti energetskih izvora. Takođe, vidimo da Srbija ne zaostaje mnogo za svetom što se tiče ove teme, i da je u okvirima globalnog proseka u iskorišćenosti ovih izvora. Na kraju, moramo biti svesni činjenice da nekada, ukoliko se nepažljivo pristupa njima, možemo biti žrtve zabluda o obnovljivim izvorima energije, te možda ne razumemo njihovu suštinu i pogrešno ih iskoristimo. ovakav vid energije sigurno, u neku ruku, predstavlja budućnost, te će tendencije za izgradnju postrojenja za njenu ekspolataciju i dalje rasti.
