- Šta je održivi razvoj
- Koji su ciljevi održivog razvoja
- Održivi razvoj u Srbiji
Šta je održivi razvoj
Održivi razvoj podrazumeva društveni razvoj koji raspoloživim resursima zadovoljava potrebe društva tako da ne ugrožava prirodne sisteme i životnu okolinu. Time se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i sredine u kojoj živi.
Koncept održivog razvoja podrazumeva novu strategiju i filozofiju samog društvenog razvoja.
Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se očuvaju prirodni resursi, i reše brojni ekološki izazovi koji stoje pred čovečanstvom.
Svetska komisija pri Ujedinjenim nacijama (tzv. Bruntland komisija) je 1987. godine dala definiciju održivog razvoja koja glasi:
Ili jednostavnije rečeno, održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.
Koji su ciljevi održivog razvoja
1. Podsticanje korišćenja alternativnih energenata
Jedan od osnovnih ciljeva održivog razvoja je podsticanje korišćenja alternativnih energenata, širenje infrastrukture i unapređivanje tehnologije za obnovljive i čiste energente u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju, kako bi se podstaklo očuvanje životne sredine.
Statistički, svaka peta osoba na svetu i dalje nema električnu energiju, a s obzirom na rast potražnje, moraće doći do značajnog povećanja proizvodnje obnovljive energije u celom svetu.
Da bi došlo do snabdevanje jeftinom električnom energijom, podrazumeva da se do 2030. godine investira u čiste energente, kao što su energija sunca i vetra i vode (termalni izvori).
2. Smanjenje globalnog zagrevanja i emisije gasova
Drugi ali ne i manje važan cilj održivog razvoja je sprečavanje povećanja globalne srednje temperature. Cilj je da ona iznosi maksimum dva stepena Celzijusa više u odnosu na period pre postojanja industrije. Da bi se to postiglo, potrebno je hitno kolektivno delovanje.
Globalno zagrevanje i emisije gasova sa efektom staklene bašte dovode do dugotrajnih promena klimatskog sistema, koje dalje dovode to katastrofa poput zemljotresa, cunamija, tropskih ciklona i poplava.
U sklopu ovog cilja, ideja je da se do 2021. godine mobiliše 100 milijardi američkih dolara na godišnjem nivou u cilju rešavanja potreba zemalja u razvoju i ublažavanja katastrofa izazvanih klimatskim promenama.
3. Zaštita vodenih površina
Još jedan cilj održivog razvoja je održivo upravljanje i zaštita morskih i priobalnih ekosistema od zagađenja koja potiču sa kopna, kao i saniranje posledica povećanja kiselosti okeana.
Svetski okeani svojom temperaturom, hemijskim sastavom, strujom i živim svetom pokreću globalne sisteme koji čine planetu Zemlju pogodnom za opstanak ljudske vrste. S toga je način na koji upravljamo ovim vitalnim resursom od suštinskog značaja za opstanak čovečanstva, ali predstavlja i protivtežu posledicama klimatskih promena.
Okeani apsorbuju oko 30% ugljen-dioksida za čiji je nastanak zaslužan čovek, te je došlo do naglog povećanja kiselosti okeana za 26% od početka industrijske revolucije.
Zagađenje mora je alarmantno: u proseku, na svakom kvadratnom kilometru okeana nalazi se 13.000 komada plastičnog otpada.
Održivi razvoj u Srbiji
Najveći izazov predstavlja neefikasno upravljanje nacionalnim resursima, pogotovo u energetskom sektoru. Srbija reciklira samo 34% otpada koji generiše (ne računajući mineralni otpad), a to je gotovo duplo manje od bilo koje zemlje Evropske unije, u kojoj je prosek 75%.
Najveći potencijal implementiranja održivog razvoja kao i ekonomskog napretka poseduju ruralni predeli Srbije. To je moguće postići oslanjanjem na „zelene“ tehnologije, razvijanjem „zelene“ privrede, i aktivnostima koje očuvavaju životnu sredinu.
