1. Šta je zelena ekonomija?
  2. Principi zelene ekonomije
  3. Program razvoja Evropske komisije
  4. Zeleni saveti

Šta je zelena ekonomija?

Zelena ekonomija podstiče razvoj i društvenu jednakost, doprinosi opštem dobru i vodi brigu o očuvanju životne sredine i korišćenju prirodnih resursa.

Pojam Zelene ekonomije (Green Economy) prvi put se javlja 1989. godine u okviru radova grupe britanskih ekonomista iz Londonskog centra za ekološki održivu ekonomiju.

Koncept zelene ekonomije nastaje kao rezultat težnje da ekonomija postane ekološki odgovornija i naprednija u cilju postizanja pozitivanog uticaja na društvo i životnu sredinu.

Ovo je tema brojnih naučnih i istraživačkih radova ali i konferencija Ujedinjenih nacija i nevladinih organizacija. 

Principi zelene ekonomije

Cilj uvođenja zelene ekonomije je da se celokupni razvoj čovečanstva usmeri prema održivom i odgovornijem načinu planiranja resursa i delovanja. 

Osnovni sveobuhvatni principi zelene ekonomije su: 

  • Ravnomerna raspodela bogatstva

To se odnosi na ekonomsku jednakost i pravednost između bogatih i siromašnih zemalja. Idejno rešenje je da bi bogate zemlje trebalo da prenesu deo svojih znanja, finansijskih sredstava i tehnologije zemljama u razvoju kako bi one stekle mogućnost da doprinose očuvanju zdrave životne sredine i ekosistema. 

  • Očuvanje prirodnih resursa i životne sredine

Prirodni resursi bi trebalo da se koriste tako da se njihova vrednost povećava za buduće generacije. Zelena ekonomija u okviru nauke predviđa moguće rizike, ukazuje na njih i nudi pozitivna rešenja koja doprinose očuvanju životne sredine.

  • Zaštita životne sredine i sprečavanje njenog zagađenja

Zaštita i obnavljanje biodiverziteta i prirodnih staništa je ključni korak u daljem razvoju čovečanstva. Potrebno je izgraditi sistem koji će obezbediti trajnu zaštitu ekosistema.  

  • Održiva potrošnja i proizvodnja resursa 

Potrebno je obezbediti održivu proizvodnju i potrošnju resursa ali i racionalno ih koristiti, što podrazumeva smanjenje neodrživog načina proizvodnje, podsticanje ponovne upotrebe već korišćenih resursa, obnove i recikliranja materijala kako bi se smanjilo korišćenje ograničenih prirodnih resursa.  

  • Strateška saradnja i integrisano planiranje

Razvoj integrisanog planiranja i upravljanja koji uključuje sve aktere razvoja kao što su civilno društvo, poslovni sektor i vladine institucije će dovesti do potpune socio-ekonomske i ekološke održivosti. Odnosno, do održive i zelene ekonomije ali i do smanjenja siromaštva

  • Pravo na razvoj i naplata troškova

Kako bi ciljevi održivog razvoja bili postignuti potrebno je posvetiti pažnju društvenim, ekonomskim i ekološkim ciljevima i pristupima. 

Proizvodi i usluge bi trebalo da odražavaju njihove uticaje na životnu sredinu, odnosno zagađivači tj. proizvodi koji nisu energetski efikasni bi trebalo da ‘’plate’’ cenu zagađivanja i budu skuplji i teže dostupni, kako bi proizvodi koji su u skladu sa održivim razvojem i energetskom efikasnošću bili pristupačniji.

  • Informisanje i učestvovanje građana 

Nastojanje da se svim građanima pruže potrebne i neophodne informacije koje se tiču životne sredine i njenog očuvanja. Isto tako, građani bi trebalo da imaju mogućnost da učestvuju u odlučivanju o pitanjima vezanim za životnu sredinu.

Podjednako je važno i da se građanima zemalja u razvoju omogućiti pristup novim znanjima, veštinama i poslovima.  

Program razvoja Evropske komisije

Strategijom EVROPA 2020, Evropska komisija stvorila je program razvoja koji je u velikoj meri zasnovan na principima održivog razvoja i zelene ekonomije.

Iako je kod zelene ekonomije najveći naglasak na očuvanju životne sredine i postizanju višeg nivoa energetske efikasnosti i održivosti, posljednjih godina sve veći značaj dobija i društvena komponenta, odnosno stvaranje radnih mesta i unapređenje kvaliteta života. 

Neki od postavljenih ciljeva Evropske komisije su: 

  • Smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 20% u poređenju sa nivoom iz 1990. godine.
  • Povećanje procenta obnovljive energije u finalnoj potrošnji energije na 20%.
  • Povećanje energetske efikasnosti za 20%.
  • Povećanje stope zaposlenosti tako da 75% ljudi u starosnoj dobi od 20 do 64 godine bude zaposleno.
  • Smanjenje broja ljudi, za najmanje 20 miliona, koji žive na granici siromaštva.

Zeleni saveti

Postoji mnogo načina na koje svako od nas može da doprinese zaštiti životne sredine. Potrebno je da preduzmemo nekoliko koraka i promenimo loše ponašanje u navike koje će imati pozitivan ekonomski i ekološki ishod. 

Svi mi, zajedno, možemo da doprinesemo podizanju ekološke i ekonomske svesti ali i da očuvamo životnu okolinu: 

  • Smanjenjem upotrebe plastičnih kesa. Njih mogu da zamene cegeri koji se mogu koristiti bezbroj puta. 
  • Kompostiranjem organskog otpada od hrane. Ostaci hrane posle obroka završili bi na deponiji. Umesto toga mogu da posluže kao hrana za zemljište u vašoj bašti ili saksiji. 
  • Gašenjem vode tokom pranja zuba i uopšte smanjenje bespotrebnog trošenja pitke vode koja je veoma vredan resurs. Na ovaj način štedite i novac na mesečnim režijama.
  • Kupovinom uređaja koji troše manje energije. Često uređaji koji su jeftiniji imaju manju energetsku efikasnost odnosno troše više energije u odnosu na nešto skuplje uređaje koji često imaju moderniju tehnologiju i samim tim i veću energetsku efikasnost. 
  • Smanjenjem upotrebe goriva. Planiranje putovanja i rute unapred smanjuje vreme vožnje ali i potrošnju goriva koji je veliki zagađivač. Dok kraćim deonicama možete prošetati ili voziti bicikl a osim što štedite novac i čuvate okolinu ovim izborom radite i na očuvanju vašeg zdravlja. 

Leave a Reply